Средином прошлог века појављују се обданишта – забавишта као врста институционалног ванпородичног збрињавања и васпитавања деце предшколског, а понекад и школског узраста. Обданиште је првенствено имало социјално-здравствену функцију, да би током развоја добијало и васпитно-образовну улогу.
Историјат друштвене бриге о предшколској деци сагледаћемо у временским периодима:
– Период до Другог светског рата
– Период након Другог светског рата
– Период од 1968. године (настанак РО „Радосно детињство“)
– Период од 1982. до 1990. године
– Период од 1990. године
Према расположивим подацима, почеци друштвене бриге о предшколској деци у Новом Саду везују се за име немачког учитеља Давида Сагмајстера који је, 1. октобра 1867. године, основао „завод за чување деце“. Установу су похађала претежно деца немачке и мађарске националности, углавном католичке вероисповести, али је у њој било и српске деце. Завод за чување деце прешао је, 1872. године, у својину Римикатоличке цркве.Прво српско забавиште отворено је на иницијативу „Добротворне задруге Српкиња Новосадкиња“, 10. априла 1892. године, а прва забавиља у њему била је Марија Симић. Ово забавиште проглашено је, 1896. године, конфесионалним, па је његов власник постала Српска православна црква.
Између два рата је у Новом Саду деловало више забавишта – једанаест српских и по једно мађарско, немачко, руско и јеврејско забавиште.
Непосредно по завршетку рата, 1945. године, у Новом Саду је отворена дечија установа „Пчелица“, а 1947. године, на иницијативу Антифашистичког фронта жена, прве јаслице за децу узраста до три године. Прва управница „Пчелице“ била је Милева Грујић, а установа је радила под врло скромним условима. Рад се у почетку одвијао само на српском језику, а затим су отворена и мађарска одељења.
У 1947. години, поред „Пчелице“, биле су две установе јаслица – Јасле 1 и Јасле 2, са 22, односно 32 или укупно 54 деце. До прве интеграције јаслица и вртића – обданишта, 1961. године, њихов број је порастао на седам.
У граду је 1961. године било осам дечијих установа, а њихови називи су били дечији вртићи или дечија обданишта: „Браћа Лучић“, „Фејеш Клара“, „Пчелица“, „Пионир“, „Снежана“, „Лиман“, „Полетарац“ и „Петроварадин“. Овим установама се касније придружила и установа под називом „Салајка“. Њихов оснивач је био Народни одбор општине Нови Сад. Оне су пословале самостално, а у свом саставу су имале по неколико објаката, наменски грађених или ненаменских, који су прилагођени за рад са децом. Према неким подацима наменски грађених објеката је било шест, а ненаменских 23.
Из Решења Одењења за народно здарвље Народног одбора Општине Нови Сад о исплати одређених средстава, број 08-42916/61, од 21. децембра 1961. године, види се да су се дечије установе и територијално разврстале према стамбеним заједницама, којих је у Новом Саду у то време било једанаест.
У статусу самосталних установа, наведени дечији вртићи пословали су до 1968. године, када су донеле споразумне одлуке о спајању у једну предшколску установу – „Радосно детињство“.
Радна организација „Радосно детињство“ конституисала се 31. децембра 1968. године дефинисањем своје унутрашње организације, од четири управе: I управа имала је седам објеката, II управа шест, III управа једанаест, и IV управа шест. Седиште РО било је у улици Радничкој бр.47. У то време, изван интеграционих процеса остала је установа – Дечији вртић „Пчелица“ са четири објекта.
У периоду од 1970. до 1972. године, РО „Радосно детињство“ подељена је на четири педагошке јединице, а прикључују јој се и вртићи из приградских места као и новоизграђени објекти у граду.
Седиште РО је премештено у улицу Павла Симића бр.9, а мења се и организација централних кухиња, њиховим свођењем са четири на две. У периоду од 1972. до 1982. године „Радосно детињство“ је припојена самостална установа „Пчелица“, створено је седам основних организација (у једној од њих је Предшколска установа „Беочин“), задржане су две централне кухиње, а формирани заједнички: перионица, радионица, возни парк, магацин и радна заједница.
Од 1982. до 1990. године концепт организације на принципу основних организација удруженог рада у „Радосном детињству“ резултирао је постојањем девет ООУР-а.
Од 1990. године, Установа делује као јединствена радна организација, подељена на шест педагошких јединица. Установа има и посебан објекат за управу – управну зграду, два објекта централних кухиња, вешерај и ликовну радионицу.
Установа не поседује објекте за одмор и рекреацију деце. Објекат Школе у природи Тестера, који је Предшколска установа користила од 1973. године, Закључком Извршног одбора Скупштине Града Новог Сада, враћен је 1995. године ЈП “Национални парк Фрушка гора“.
Данас се делатност Предшколске установе „Радосно детињство“ Нови Сад остварује у 75 објеката, од чега је 71 објекат предвиђен за боравак деце ( од тога је 47 наменски грађено, а 23 објекта представља адаптиран простор за боравак деце).